Samoca!

Probudim se ja ovako cesto u neko doba noci, kada grad spava, ili tek po neki prolaznik se vraca kuci iz neke gradcke kafane.Jednostavno se trznem, ustanem i palim cigaretu razmisljajuci kako je depresivno biti sam u polumraku sobe sa dimom cigarete koja ti je jedini pratilac tog trenutka.

Postavljam sebi bezbroj pitanja na koje nemam odgovor, ali kada bi moj jastuk mogao da govori koliko je samo neprospavanih noci iza mene, koliko je suza proliveno, koliko je poruka otkucano bez adrese posiljaocu..ostala bi i ja sama u cudu!

Samoca nije drug,ali je vjerni pratilac u zivotu i znam da, svako od nas je nekada bio toliko sam, iako je bio sa nekim u datom trenu…ali se cinilo kao da nikoga nema.

Poucena iskustvom, vrlo dobro poznajem samocu, i znam da mi je dosta, za dva naredna zivota. Kada bi se rodila opet, nikada ne bih pozeljela biti sama ni u jednoj milisekundi zivota, jer kada se spoje tuga i samoca dolazi do gubitka volje.

Volja je nesto sto jos imam i drzim je tik pored sebe, onda kada nemam snage da nastavim, tada mi volja daje najvise elana. Moram radi sebe i onih koji me vole i koje ja volim, jednostavno znam da sam jos nekome potrebna. I u svom tom razmisljanju pocnu navirati sjecanja, koja izazviju razne emocije, uhvatim se u taj vrtlog i ponovo prozivim virtuelno proslost pokusavajuci zaviriti u skoriju buducnost da li mi sta novo donosi.

Kako kazu stari ljudi,”Novi dan,Nova nafaka” pa se i sama toga pridrzavam. Previse puta sam se spotakla o kamen spoticanja  da me nista izenaditi ne moze, prihvatila samocu kao sastavni dio zivota, ali ne i kao nesto sto ce trajati vjecno.

Jer nista nije vjecno na ovom svijetu pa ni ta moja samoca, kao i cigareta koja je dogorjela u mojoj ruci…

Laku noc dragi moji, vakat je opet utonuti u san!

Lijep podrav za vas ?